"Svoju poeziju posmatram kao razgovor sa tišinom. Kao što je za slikare belina početak slike i sav njihov trud je usmeren ka savladavanju te beline, tako i ja pokušavam da savladam tišinu ne narušavajući njenu skladnost i životnu snagu koju ona u sebi nosi."

Danas u svetu umetnosti dominiraju minimalizam i kratke forme (forma je tajna svakog umetničkog dela), a haiku je trenutno najpopularnija poetska forma u svetu. On je, u stvari, bonsai pesma, tj. ono što je bonsai u biljnom svetu, to je haiku u književnosti. Haikalnost je duhovni povratak majčici prirodi, izvornosti i spontanosti. Kajoko Jamasaki, profesor japanologije na Filološkom fakultetu u Beogradu, prevodi sa srpskog na japanski (i obratno) i piše poeziju. Na japanskom i srpskom. Njene pesme na srpskom jeziku poseduju osobeni kvalitet: one povezuju dva tipa osećajnosti i dva tipa jezičke slikovitosti, istočnjačke i zapadnjačke. Kajoko Jamasaki je japansku (haiku) lucidnost transponovala u naš jezik.

Darivanje:

U senci mladog javora
česma daruje
putnika jutarnjom
vodom.

(Znam da se zadovoljim
onim što mi je
dato.)


Ovde u vrtu
ne postoji
vreme.


Slavuj ne prekida
pesmu: ljudski
glas nestaje,


da se kamen
vrati u
plavi
san.