O novim slikama Peđe Rakićevića:

Slike Peđe Rakićevića prvi put sam video, sada već davne 1995. godine. U jednoj od klasa prištinske Akademije zapale su mi za oko slike intenzivnog kolorita i izuzetno interesantnog motivskog rešenja – kombinacija apstrakcije i figuracijskih fragmenata delovala je veoma efektno. Bilo je očito da je mladi slikar posedovao snažni i autentični osećaj za likovne elemente i pikturalne vrednosti te da ih je uskladio sa sopstvenom osećajnošću. Zbog toga sam namah odlučio da ga pozovem na tada uglednu tradicionalnu izložbu Yu paleta mladih u Vrbasu, koju sam te godine autorski priređivao. Takođe, sećam se i svog zadovoljstva zbog „uklopljenosti“ tih Rakićevićevih slika u izložbenoj postavci kojom sam nastojao da prikažem aktuelna zbivanja na tadašnjoj umetničkoj sceni. Koncepcija je bila usmerena ka prepletima postmodernističkog i subjektivističkog neoekspresionizma iz osamdesetih, i racionalističkog redukcionizma koji je zadominirao slikarstvom devedesetih. Tim povodom sam zapisao zapažanja koja, iako posvećena zbirnom utisku sa izložbe, itekako „pristaje“ tadašnjem stanju slike Peđe Rakićevića: „Sasvim je moguće govoriti o umetničkom senzibilitetu mladih autora koji nastoje da na impulse sveta u kome živimo u ovom vremenu epohalne krize, odgovore svojevrsnom sintezom racionalnog i subjektivnog, proračunatog i spontanog. Oni govore diskursom slike, supremacijom svedene forme, dejstvom pikturalne materije i materijalnosti, analitički tretmanom propozicija slikarstva ali i nekakvom tihom i postojanom emotivnošću koja se zaprela u prostranstvima ovih slika…“

Posle te vrbaske saradnje, Rakićevićevo slikarstvo je ubrzo nestalo iz moje kritičarske optike. Pomislio sam da se i u njegovom slučaju ponovila zlehuda sudbina brojnih mladih i talentovanih umetnika koji su se gubili u bespućima krizniih i smutnih vremena protekle raskrsnice vekova. Na sreću, Rakićević nije pokleknuo. Nakon magistriranja na prištinskom Fakultetu umetnosti on 1999. godine odlazi u San Francisko i nastavlja da se usavršava, da slika i izlaže. Konačno, tokom 2011-te, posle više od decenije, vraća se u Kragujevac, kao zreo i formirani umetnik.

Nedavno sam ponovo došao u priliku da vidim Peđine nove slike. Na izložbi u Galeriji Kulturnog centra u Novom Sadu, predstavio je ciklus „Cerebrum forest“. Radi se o pejzažima, o nekoj vrsti subjektivnog pejzažizma, o slikama u kojima je umetnik polazeći od vaskolike prirode, „prelamajući“ utiske o njoj u sopstvenoj svesti, dospeo do autentične prirode slike. Dakle, viđeno i doživljeno je povod za slikarsku akciju. Zbog toga u ovim pikturalnim tvorevinama nije preporučljivo tragati za konkretnim motivima, za evokacijom postojećeg predela, za geografijom. Radi se o subjektivnim pejzažima, o „pejzažima duše“, o razotkrivanju vlastite osećajnosti. A da bi se ta osećajnost prikazala i pred posmatračem ovaplotila, umetnik je razvio suptilnu „strategiju“ diferenciranja likovnih elemenata unutar slike i forsiranja njihovog primarnog dejstva. Zasebno uočljive linije, boja, forme, površina, materija – sintetisane su u kompaktnu celinu. Struktura naslikanih prizora je simultana – smenjuju se čiste bojene površine sa gusto isprepletanim gestovima, linijama i bojenim flekama. „Cerebrum šume“ sugestivno tumače svoj neobični naziv: iako se radi o subjektivistički doživljenom i interpretiranom prizoru – cerebralni karakter ovog slikarskog koncepta je očigledan. Pri tome slikar ne nastoji da se postavi kao koncentrisani analitičar, kao modernistički eksperimentator ili proučavalac ontologije slike. Za njega je slikarstvo čin integralnog saznavanja i interpretiranja sveta; ono mu daje mogućnost ozbiljnog promišljanja konstitucije slike u koju sasvim svesno uključuje svu svoju osećajnost i poetičnost. Pri tome, Rakićević racionalno kontroliše sliku, nastojeći da ostvari nekakvu tihu, relaksirano sazdanu estetiku - kojom bi da obraduje svog posmatrača.

Tu je uloga „klasične“ slike odista funkcionalna, čak plemenita jer se njome današnja umetnost suprotstavlja neumoljivoj agresivnosti nerukotvorenih tehničkih, tehnoloških i kompjuterski umreženih slika koje konstantno atakuju na našu svest. A to se nikako ne sme zanemariti u savremenoj sociologiji umetnosti.

Zbog svega toga se treba prepustiti slikama prirode Peđe Rakićevića i, naravno, treba poštovati prirodu slike ovog umetnika. Sadržaj tih slika je jasno vidljiv i prepoznatljiv iako je preduzet i ostvaren pikturalni reduktivizam; likovni elementi su jasno diferencirani i potom sintetisani u jedinstvenu pikturalnu strukturu; iz svega proističe sugestivan ekspresivni naboj koji je istinski „blizak“ posmatračevom doživljaju Rakićevićeve slike - lišene pretenzije da analizira, demistificira, provocira, kritkuje, komentariše, filozofira. Denegri na jednom mestu konstatuje: „U nepreglednosti savremene umetnosti svako je pozvan da se snađe i odluči kako to odgovara njegovim sopstvenim sklonostima, potrebama i interesima“ i tako demistifikuje komplikovane zahteve percipiranja savremene umetnosti, čak abolira posmatrača od obaveznosti da se umetnost shvata kao saznanje a ne kao zasebni estetski i etički doživljaj. Zbog toga preporuka čitaocu ovog teksta jeste – uživajte u slikama Peđe Rakićevića, slikara sposobnog da nam podari istinski slikarski doživljaj, da nas svojom slikom obraduje i oplemeni, da nam pokaže da tu pored nas (a zasigurno i u nama samima) postoji lepota koja, kako je to govorio Dostojevski, „ne može promeniti svet ali ga može učiniti boljim i lepšim“.
Sava Stepanov

O autoru:

Pedja Rakićević je Rođen 1972. godine u Prištini. Akademiju umetnosti u Prištini, odsek grafički dizajn, završio 1995. godine i na istom fakultetu magistrirao slikarstvo 1998. godine.

Godine 1996. Rakićević je postao član ULUS-a, od 2002. godine je član Pacific ART League of Palo Alto, California, i od 2003. godine je član Berkley Art Center, California.

Od 1999. Provodi dvanaest kreativnih godina u San Francisku, gde specijalizira grafički dizajn na Foothill College, Los Altos, California, i digitalnu publikaciju na OICW, Menlo Park, California 2003. godine, gde biva potvrdjen od GATF / PIA (Graphic Arts Technical Foundation / Printing Industries of America).

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada za umetničko stvaralaštvo, uključujući UNICEF nagradu za Antiratnu tematiku.

Izlagao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama, kako u Srbiji tako i širom sveta (Galerija SULUJ-a, Beograd; ULUS, Beograd; Cvijeta Zuzorić, Beograd; Paleta, Beograd; Oktobarski Salon, Beograd; YU Paleta Mladih, Vrbas; Galerija Muzeja, Kruševac; Boro i Ramiz, Priština; Narodni Muzej, Peć; Kulturni Centri gradova Beograda, Prištine, Ivanjice i Banja Luke; Galerija Moderne Umetnosti, Bijeljina; Trianale Majdanek, Poland; Humane Society and Animal Gallery, Menlo Park, California; Bryant Street Gallery, Palo Alto, California; Likovni salon, Kultirni Centar Novi Sad, Galerija ART55, Niš; Galerija Mostovi Balkana, Kragujevac; Galerija Trag, Beograd; Galerija Centar, Podgorica; Galerija Savremene Umetnosti, Budva; Gradska Galerija Kotor, Montenegro; Galerija KC Gornji Milanovac;).

Umetnički projekat je nastao 2013. Godine i sadrži 30 radova, izvedenih u tehnici ulje na platnu, formata u centimetrima, 120 x 100, 100 x 80, 90 x 90, 90 x 70, 80 x 60. Umetničke slike su uramljene u ram C48 crne boje, širine 2cm i dubine 4cm.

Projekat je nazvan „Cerebrum forest“.