Prof. dr Velimir Abramović, krećući se kroz široko polje egzaktnih nauka, filozofije nauka, kosmologije, hronologije, matematike, teorijske fizike, teorije sistema, je ukazao na potrebu za približavanjem nauke i religije, tj. kohezionog faktora koji bi ih povezao - filozofije.

Abramović je postavio pitanje vremena, istorijskog percipiranja vremena i savremenenih tendencija usmerenih ka određivanju precizne i jedinstvene definicije vremena. Kao primere naučnika koji su se bavili pitanjem vremena kao i odnosom fizike i metafizike on pored ostalih pominje Teslu, Kozireva, Njutna, Ruđera Boškovića, odbacujući postavke kvantne mehanike i ukazujući na značaj Euklidove geometrije.

Velimir Abramović je diplomirao 1975. filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu; magistrirao 1983. teoriju kulture na Fakultetu političkih nauka i odbranio doktorsku disertaciju Problem kontinuiteta u prirodnoj filozofiji Lajbnica i Boškovića na Filozofskom fakultetu Univerziteta Kiril i Metodije u Skoplju, u oblasti filozofije nauke (ontologije i gnoseologije).

Profesor po pozivu na Univerzitetu u Padovi, Italija, Visokoj školi za arhitekturu Bauhaus, Dessau, Nemačka, Odseku za istoriju i teoriju pozorišta Univerziteta u Giessenu, Nemačka i Visokoj državnoj školi vizuelnih umetnosti Rijksacademie u Amsterdamu, Holandija.

Bavi se književnošću, poezijom, prozom i kritikom. Objavio zbirke pesama Emsep i Male pesme; roman Duh Balkanije, filozofsku studiju Lajbnicovo i Boškovićevo shvatanje kontinuiteta.

Član Udruženja književnika Srbije i Estetičkog društva Srbije.

Osnivač je i glavni urednik časopisa "Tesliana".

Osnivač Instituta za vreme, u sklopu Fondacije za nauku o vremenu, Roterdam, Holandija.