Subota, 9. novembar 2013. u 18h
365 priča za laku noć (uputstvo za čitanje)
Prisustvujemo stvaranju novih legendi od krvi i mesa glavnih junaka, u bučnim sudarima. Priče za svaki dan u godini, knjiga osnovnih pojmova o ishrani i altruizmu, herbarijum poznatih vrsta i manje poznatih varijeteta, legendarnih junaka i legendarnih poduhvata, subjektivnog odabira znamenitih i moguće je, nepouzdanih biografskih i istorijskih podataka, obogaćenih fantazijom spavača na suvom.
Za divlju misao, detinju i naivnu, svojstvenu svima, svet je izvor neizrecivog užasa. Strah, krivica, oproštaj, neizreciva mržnja, surovost hidrokefala, poražavajuća ravnodušnost skijapoda, ljubav brzo ugasi težina zapisa koji nosimo. Slika - predmet je otuda pokušaj očišćenja od te strave koja se oseća od ili proizvodi u drugom biću ili stvari. Magijsko delovanje slike moguće je samo onda kada se istim postupkom na nju deluje. Poput obrednih činova koji nas uvode u život i pomažu nam da ga napustimo.
Hrana, pribor, perje sa uzglavlja, igračka, zavoj, trn, ulje, med, materijal koji koristim uvek je onaj koji je bio u dodiru sa bićem stvari koje predstavljam. U igri smo uvezanosti slika, prenosa na dodir. Sirova i onirična figuracija ulaze u ne-prostor uspavanki, bajalica, tužbalica i zagonetki sa početka svake priče.
Nije to samo vizuelno istraživanje materije, novorealizmi figuracije na platnu, ready made dok je fabričkih boja u tubama i kompleksa sa romantičnim prizvukom: „Imaćete deo mene na svom zidu”. To je samo služenje najnižim i najelementarnijim zahtevima pravljenja slike, ektoplazma nervne rastrojenosti linija i boja, uhvaćena u klopku rezurektina, neka vrsta ophoda, vrtenja u krug oko tog krivog središta svega što sam ikada videla, čula i osetila. Biologija. Ništa više. „Jedi tata, moram ovo da ispričam”.
O autorki
Dragana Dragutinović, rođena u Pirotu 1974. godine. Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu završila 2004. u klasi profesora Jovana Sivačkog.
Od 2010. na doktorskim studijama Odseka za slikarstvo na istom fakultetu.
Izlagala samostalno u Pirotu, Nišu, Beogradu, Čačku, Despotovcu. Član DLUPa. Dobitnica Majske nagrade (2001) u Pirotu i Nagrade Rista i Beta Vukanović za slikarstvo Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu (2003). Asistent na predmetu Likovna kultura VŠSS u Pirotu.