Katarina Radojlović, rođena 1966. u Nišu, diplomirala 1991. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, slikarski odsek, u klasi prof Gradimira Petrovića. Magistrirala 1996. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi prof Vojislava Todorića. Trenutno radi kao vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Samostalne izložbe:

1996. „Moje privatno podzemlje“ magistarska izložba slika Galerija FLU, Beograd
2004. Izložba crteža, Paviljon u tvrđavi, Niš
2008. „Slike crteža“ izložba slika i crteža, Galerija Milenko Atanacković, Bijeljina, Republika Srpska
2009. „Moć privlačnog“izložba slika i crteža, Galerija Vladislav Maržik, Kraljevo,
2009. „Crveni kaputi“ izložba slika i crteža, Paviljon u tvrđavi, Niš,
2009. Izložba slika i crteža, Galerija kulturnog centra, Leskovac,
2009. „Priče iz ormana“ izložba slika i crteža Galerija moderne umetnosti, Narodni muzej u Smederevskoj
Palanci, Smederevska Palanka, 2010. Izložba slika i crteža, Galerija Doma omladine, Velika Plana
2010. „Mesečeve priče“ izložba slika, Galerija Boža Ilić, Narodni muzej Toplice, Prokuplje
2011. „Mesečeve priče“ Galerija Savremene Umetnosti Smederevo, Smederevo
2013. Izložba akvarela sa V. Janković i B. Bašić, Galerija Centra za kulturu i umetnost Aleksinac
2013. „Mistični ples lutki“ Likovna galerija Gornji Milanovac
2013. „Otisak senke“ izložba slika, Galerija Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Kraljevo, Kraljevo
2013. Izložba slika sa B. Bašićem i M. Živkovićem Galerija Čedomir Krstić Pirot

Crteži-objekti iz ciklusa Otisak senke / Katarina Radojlović:

Diskretnom pojavom i osobenim pristupom stvaralačkom činu, Katarina Radojlović novim radovima nastavlja da iscrtava koordinate svojeg umetničkog puta. U stalnom traganju za pravom merom između svojih interesovanja i izvorne likovnosti ona realizuje ciklus crteža-objekata pod objedinjenim nazivom Otisak senke. Crteži o kojima je reč logičan su nastavak ranijih radova a zajednički imenitelj im je figura kao objekat.

Prikaz figure i odnosa dvaju ili više tela, asocira na jasnu igru povezivanja i uzajamnog pripadanja. Zavisnost ovih oblika tretiranih u slobodnoj formi ljudskog tela svojom uverljivošću doprinosi gotovo zvučnom dijalogu. Potreba i insistiranje na njihovim specifičnim položajima otkriva svojevrsnu razmenu nekakvih kodiranih informacija. Utisak da i sami pripadamo tom pravom univerzumu koji treperi, živi i komunicira, snažan je i ne možemo mu se oteti. Čitavi svetovi, zajednice, poznanici ili prijatelji, članovi porodice vode živ međusobni dijalog. Koristeći tačku i liniju kao sredstva kojima gradi definisanu scenu, Katarina broj elemenata redukuje do nivoa znaka.

Nesumnjivo da je osnovna nit njenih recentnih radova jeste koncizan crtež, koji uz svedene hromatske odnose doprinosi prepoznatljivosti poetike. Netendenciozan ali inventivan pristup materijalu u kojem realizuje svoja dela, ova umetnica manifestuje na više načina. Ostaje verna papiru, podlozi koja joj nesumnjivo odgovara svojom prirodom i tehnološkim osobinama. U punom obimu koristeći mogućnosti koje on pruža, poseže za njegovim perforisanjem kao integralnim sredstvom stvaralačkog čina. Na momente poprimajući karakter ornamenta, odsečeni segment u okviru oblika stvara sasvim nov, gotovo neočekivani efekat treće dimenzije. Pristupajući papiru bez ikakvog opterećenja ali poštujući njegove karakteristike, Katarina otkriva svoj umetnički senzibilitet i rafiniranost izraza.

Crtež je za Radojlovićevu medij od izuzetnog značaja. Na njemu se zasniva suština njenog umetničkog angažovanja i on je osnov estetskih načela njene poetike. Potpuno nezavisno od namere sa kojom polazi ili dimenzija u kojima realizuje svoje crteže - objekte, oni sadrže upečatljivi kvalitet i način tretiranja figure. U isto vreme ovi radovi poseduju karakter spontanog zapisa i definisane studije. U vremenu u kojem se sve ređe sreću umetnici koji crtaju, Katarina Radojlović je, kao i oblici sa njenih crteža, figura koja pulsira.
S.Radojković