Nije bez značaja podatak da se slikar i ikonopisac Dragan Jovanović duhovno formirao u Čačku. U gradu poštovanja kulture, na horizontu srpske figuralne fantastike, zasvetlela je nova zvezda. Reč je o nesvakidašnjem majstoru, sposobnom da tehnološka iskustva, preciznost i blagost ikone preobrazi u fantastično, pomoću hrišćanskih vrednosti delujući na tako divljem terenu kakav je umetnička začudnost. Njegovo umeće počiva na disciplini i monaškom samosavlađivanju pri čemu je verovatno bitno umetnikovo poznavanje bušida, samurajskog načina prevazilaženja prepreka. Jovanović je kao „ratnik svetlosti” (poznat u srpsko-vizantijskoj i japanskoj tradiciji), uspeo da u prebogatoj, fantastikom zasićenoj balkanskoj kulturi, izvede nesvakidašnji likovni obrt, bolje rečeno podvig.

Fantastika, kao reka ponornica sveopšte likovnosti, izbija nenadano, prečesto podređena mračnim silama. Jovanović je samopregorom i znanjem, ili možda dečačkom čistotom duše koju je uspeo da sačuva u sebi, o čemu pišu poznavaoci njegovog stvaralaštva, izveo kopernikanski (Copernicus) obrt u novijoj istoriji likovnih oneobičenja. Umesto slika u čijoj pozadini deluje htonsko, crnomagijsko, nekrofilno i tanatološko, radosno i životno vinuo se do svetlosti. Njegovo slikarstvo deluje po drevnom ikonopisnom načelu svetost = svetlost, čovek je sjaj, lepota i (s)misao a ne samo smrt, patnja i mržnja.

Ovaj srpski majstor uliva veliki optimizam; njegova umetnost izraz je nade u dosta zamorenoj savremenoj figuralici. Otkrio je skriveni izvor likovnosti. Moći iracionalizma, prenaglašene u fantastici, prečesto dolaze iz tamne strane sveta, iz noći, snoviđenja, demonskog, čudovišnog ili nihilističkog. Dragan Jovanović je uspeo da se samoostvari u najređem i likovno najtežem – u fantastici koja ima osnove u belom i božanskom, u lepoti, dobroti i istini, u ikonofiliji i blagobitiju. Reč je o duhovnom a ne samo likovnom podvigu, o neophodnom smirenju koje otvara izvore svetlosti. Dovoljno je na kraju uvoda u bogato delo ovog slikara setiti se reči Aleksandra Menja (Alexander Men) da bi se razumeo opseg njegovog delovanja: „U borbu s dezintegracijom stupaju bića naoružana duhovnim oružjem”.
Dejan Ćorić

O autoru:

Dragan Jovanović iz Čačka rođen u Gospiću 1964. godine. Studirao Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu.

Bavi se uporedo ikonopisom i slikarstvom. Ikonopis radi od 1993. godine. Izražava se i crtežom u tehnikama pera i laviranog tuša i drugima crtačkim tehnikama. Slike radi jajčanom I uljano jajčanom temperm na drvanom nosiocu.

Samostalne izložbe:

2006. ’’Crtežom do ikone’’, Galerija Narodnog muzeja, Čačak
2011. ’’ Izložba ikona’’ , galerija Full Art , Čačak
2013. ’’Metafizika radosti” , izložba slika, Likovni salon doma kulture, Čačak
2013. ’’Metafizika radosti’’ , izložba slika, Centar za kulturu Grocka, Beograd
2014. ’’Ichigo imaginarium’’ , Galerija ’’Trag’’, Beograd
2014. ’’Ichigo imaginarium’’, Galerija kuće Vojnovića, Indjija
2014. ’’Ichigo imaginarium’’, Likovna galerija Gornji Milanovac

Grupne izložbe:

1993. “Žika Maksimović i njegovi đaci“, Galerija „Risim“, Čačak
2005. ’’Ikondialog’’, Kuća Svetog Duha, Kopenhagen
2008. ’’Ikona u 21. veku’’, Galerija Progres, Beograd
2008. ’’Likovni umetnici Čačka’’, Galerija Risim, Čačak
2009. ’’Sveti Аpostol Pavle juče, danas i sutra’’, Galerija Progres, Beograd
2009. ’’Sveti Аpostol Pavle na ikonama’’, Muzej naivne umetnosti, Jagodina
2009. ’’ Kultura ikona u savremenoj Srbiji’’, katedrala Almudena, Madrid
2010. ’’Dani ikonopisa u Srbiji’’, Narodni muzej, Čačak
2014. ”Bijenale minjatura”, Kulturni centar Gornji Milanovac

Ikonostasi:

Manastir ’’Sretenje’’ na Ovcaru , Čačak
Hram ’’Uspenja Prevete Bogorodice’’, Gold Coast , Australia
Hram ’’Svetog Nikole’’, Brisbane , Australia

Kolonje:

2013. Likovna kolonja “Boža Ilić, Prokuplje

Slike u kolekcijama:

Narodni muzej u Čačku
Privatna kolekcja g. Vojkana lukića, Čačak
Galerija „Boža Ilić“, Prokuplje
Centar za kulturu Grocka, Beograd